Azerbejdzan je zemlja sa veoma lepom prirodom, neverovatno zanimljivim istorijsko-arheoloskim spomenicima, originalnom kulturom i tradicijom. Delom tradicije se smatra i nacionalna kuhinja, koja je, po mom misljenju, jedna od najinteresantnijih na Istoku. Nacionalna kuhinja bilo koje zemlje je njeno lice. Kroz nju se vide ne samo gastronomske specificnosti vec i karakter, temperament i mentalitet jednog naroda.
U azerbejdzanskoj kuhinji se mogu naci slicnosti sa tradicijama drugih naroda u svetu. Ali, s druge strane, azerbejdzanska kuhinja ima svoj identitet i kolorit. Jela nase zemlje su raznolika, kao i njeni pejzazi.
Glavne komponente azerbejdzanske nacionalne kuhinje određuju se prirodnim uslovima u zemlji. Planinska, morska i suptropska klima dozvolili su siroku primenu jagnjetine, govedine, zivine, recne i morske (kaspijske) ribe, a takođe voca i povrca. Za azerbejdzansku kuhinju je karakteristicno koriscenje takvih zacina kao sto su safran, semenke kima, komorac, anis, ljute papricice, lovor, korijander i zeleno zacinsko bilje poput metvice, kopara, persuna, celera, estragona, bosiljka, timijana i slicno. Veoma cesta su jela sa kiselim mlekom, pilav i kebab. Od zacina je svakako najpopularniji safran, koji daje neverovatan ukus hrani.
Azerbejdzan je bogat razlicitim izvorima ribe, posebno sevrjugom (zvezdasta jesetra) i jesetrom.
Jedno od najpoznatijih jela azerbejdzanske kuhinje je – plov (pilav). Postoji cetrdesetak recepata za njegovu pripremu. U zavisnosti od vrste dodataka, pilavi se zovu: kaurma-pilav (s janjecim raguom), sabza kaurma (s janjecim raguom i zelenim zacinskim biljem), tojug-pilav (s piletinom), sirin- pilav (sa slatkim suvim vocem), sudlu pilav (pirinac na mleku) i sl.
Pripremaiserviranjepilavaimajusvojeposebnosti i tradiciju. Za razliku od drugih nacionalnih kuhinja, pirinac za pilav kuva se posebno, a meso, povrce, suvo voce i drugi sastojci odvojeno. Sve zajedno povezuje se u jedno jelo samo prilikom serviranja za stolom.
Jedno od glavnih mesta u azerbejdzanskoj kuhinji zauzimaju i jela sa rostilja (kebab). Vrlo popularne su razlicite vrste „dolma“, poznate ovde kao „sarma“ – mleveno meso sa pirincem, uvijeno u vinovo lisce, lisce kupusa ili dunje – ali i punjen patildzan, paprika, paradajz i dr. Trpeza je nezamisliva bez hleba ispecenog u tandiru (glinena pec): lavas (tanka tortilja) ili cureka (tanka lepinja).
Posle jela sa mesom cesto se sluzi hladna supa od kiselog mleka – dovga. Pretpostavlja se da dovga pomaze boljem varenju „teskog“ masnog mesa. Tradicionalni rucak se zavrsava raznim orijentalnim slatkisima, cajem ili serbetom.
U Azerbejdzanu je veoma omiljen crni caj. caj u Azerbejdzanu je simbol toplog gostoprimstva. Piju ga bilo kada i bilo gde. Od pradavnih vremena postoji tradicija: kad dolaze gosti, prvo se posluzuje caj. cajem pocinju i zavrsavaju gozbu. Serviraju caj u specijalnim malim staklenim casama u formi kruske – armudi. On se posluzuje s raznim dzemovima: od dunja, smokava, kore lubenice, marelica, tresanja, belih tresanja, bresaka, sljiva, oraha, jagoda, kupina, grozđa, duda. Prilikom pripreme caja radi posebnog ukusa ponekad se dodaju klincici, kardamon i drugi zacini.
U vreme praznika su veoma popularni slatki proizvodi: pahlava (baklava), sakerbura (kolacici od testa punjeni orasima i secerom), seker-curek (vrsta vanilica), kjata-karabahska, sorgohal (razne vrste slatkih i slanih pogacica) i dr.
Veoma je poznat i dosab – vrsta sirupa od grozđa, kao i narsarab – sirup nara, i mnoga druga jela i napici azerbejdzanske kuhinje.
Nadam se da cete isprobavajuci ove recepte osetiti miris Azerbejdzana, postati ljubitelji njegovih nacionalnih jela i pozeleti da posetite ovu lepu zemlju, gde Vas ocekuju gostoljubivi prijatelji.
„Nus olsun!“ („Prijatno!“) – tako govore u Azerbejdzanu, rado pozivajuce goste na bogatu trpezu.